Историја

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: ИСТОРИЈА
Назив дипломе: ДИПЛОМИРАНИ ИСТОРИЧАР

Пријемни испит се полаже из два дела: писмено и усмено.

Из писменог дела испита кандидат може освојити највише 25 бодова, а из усменог 35 бодова.

Успех из писменог дела испита оцењује се, односно бодује са:
-  недовољан             0 бодова
-  довољан                 7 бодова
-  добар                     11 бодова
-  врлодобар              19 бодова
-  одличан                  25 бодова

Успех из усменог дела испита оцењује се, односно бодује:

-  недовољан             0 бодова
-  довољан                 9 бодова
-  добар                     17 бодова
-  врлодобар              27 бодова
-  одличан                  35 бодова

Писмени део испита састоји се из писмене обраде задате теме – према приложеном програму.

Усмени део испита састоји од провере знања о следећим темама:
Првобитна људска заједница – живот првобитних људи. Праисторијска налазишта у Југославији. Особеност и значај првобитне заједнице.
Стара Грчка – Спарта и Атина-државно уређење. Грчко-персијски ратови. Пелопонески рат. Грчка религија, култура и уметност.
Александар Македонски – хеленизам.
Стари Рим Римска република – освајање, развој, државно уређење и друштвени односи. Грађански ратови и пропаст републике. рано римско царство-принципат. Диоклецијанове и Константинове реформе. Подела Царства, упади варвара и пад Западног римског царстава. Римска религија и култура.
Византија – настанак и развитак. Византијска култура. Значај Византије у прошлости словенских народа. Пад Византије-последице и значај Франачка, Арапи, Ислам, Немачка, Француска, Енглеска, Италија, Татари, Монголи и Турци.
Стари Словени – друштвени односи. Сеоба Словена-узроци, значај и последице. Сеоба на Балканско полуострво. Бугарска, Влашка, Молдавија, Нормани, Источни и Западни Словени. Русија, Чешка, Пољска и Угарска.
Постанак и развитак средњовековног града. Католичка црква. Папство. Крсташки ратови. Реглигијско-друштвени покрети. Градски и сељачки устанци. Јереси. Средњовековна култура. Привреда у средњем веку. Феудализам.
Јужни С ловени и њихови суседи од VI-III века. Сеоба Словена и њихове борбе са Византијом у ВИ веку. Насељавање балканског полуострва и Источних Алпа. Друштвено-економски односи у време сеобе. Класно раслојавање и стварање првих држава. Српска држава у Рашкој до почетка века.Дукљанска држава. Држава Македонских Словена. Покрштавање јужних Словена и зачеци културе.
Осамостаљивање и успон српске државе под Немањићима. Стварање независности и територијално ширење за владе Стефана Немање.Добијање краљевске круне и аутокефалне архиепископије. Привредни успон за време Уроша И и Милутина. Проглас царства и патријаршије под Душаном.
Босанска феудална држава. Формирање државе и борба за очување самосталности. Територијално ширење и привредни успон за време Стјепана  Которманића. Проглас владе за време Твртка I. Босна после Тврткове смрти.
Дубровачка република. Привреда и друштво. Државно уређење.
Борба балканских народа против Турака. Распад Душановог царства. Косовска битка. Деспот Стефан Лазаревић. Пад деспотовине под турску власт. Пад Босне и Херцеговине-Крбавска битка.
Велика географска открића- значај и последице. Хуманизам и ренесанса. Реформација. Последица географских открића: револуција цена, првобитна акумулација капитала, апсолутна монархија, меркантилизам, мануфактура. Верски ратови. Прве грађанске револуције (Низоземска, Енглеска).Русија од Петра Великог до Катарине II. Стварање првих колонијалних царстава. Индустријска револуција у Енглеској. Просветитељство. Велика француска буржоаска револуција. Наполеон. Бечки конгрес. Индустријске револуције. Револуција 1848. Уједињење Италије и Немачке. Међународни односи у Европи. Први светски рат. Дрги светски рат.
Турска управа у нашим земљама. Исламизација. Хајдуци и ускоци. Наши народи под аустријском и млетачком влаћу. Настанак Војне крајине.
Први и други српски устанак-узроци, тик и значај.Настанак аутономне Кнежевине Србије. Милошева владавина. Уставобранитељи.
Стварање државе у Црној Гори (Петар I, Петар II и кнез Данило).
Револуција у 1848/49. у нашим земљама. Узроци, ток и значај.
Србија у доба кнеза Михајла. Ослободилачки ратови Србије и црне Горе и стицање државне независности(1878). Србија и Црна Гора крајем XIX и почетком XX века-привредни развитак и преглед најзначајнијих политичких догађаја. Св. Милетић, Аустро-угарска нагодба и борба Срба у Згарској за црквено-школску аутономију.
Империјализам. Балкански ратови. Први светски рат-узроци и повод. Србија и Црна Гора у Првом светском рату. Битке на Церу, Колубари и Мојковцу. Прелазак преко Албаније, долазак на Крф и настанак Солунског фронта-улога српске војске. Крфса декларација. Завршетак рата, распад Аустро-Угарске.
Ослобођење и уједињење југословенских народа-стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Државно уређење и друштвени односи у Југославији између два светска рата. Оснивање и делатност политичких партија 1918-1941. Велика светска економска криза и њен утицај на привредни развитак Југославије. Шестојануарски режим. Споразум Цветковић-Мачек.
Спољна политика краљевине Југославије. Приступање тројном пакту 27. марта 1941. године, значај и последице 27. мартовске демонстрације.
Напад Немачке и њених савезника на Југославију 1941. Капитулација и раскомадавање Југославије. Окупациони и квинскишки ређим у Југославији. Усташки покољ Срба на територији НДХ. Антифашистичкиотпор и устанци у Југославији 1941-особеност и значај. Стварање слободних територија. Настанак и развој народноослободилачке војске. АВНОЈ и његове државно-правне одлуке. Ослобађање земље 1945. Допринос антифашистичког покрета југословенских народа победи савезника у Другом светском рату.
Проглашење Републике и Устав од 1946. Обнова привреде. Аграрна реформа и колонизација. Сукоб са ИБ 1948. и његов карактер. Колективизација пољопривреде. Економска обнова земље. Систем самоуправљања.
Спољна политика.

Препоручена литература
Уџбеници историје за гимназије друштвено-језичког смера одобрени од надлежног министарства.

Кандидати који положе пријемни испит имају право да се, након завршетка првог уписног рока, упишу на други акредитовани студијски програм, у складу са Правилником о упису кандидата на студијске програме које реализује Филозофски факултет.

 

 

Врх стране