О одсеку

Одсек за англистику, у то време Катедра за енглески језик и књижевност, основан је 1954. године када је основан и почео са радом Филозофски факултет у Новом Саду. У припремама за почетак рада Одсека учествовали су и англисти са Филолошког факултета у Београду, Марија Стенсфилд-Поповић /Марија Стансфиелд-Поповић/ и Драгиња Перваз. За првог в.д. шефа Одсека изабран је професор Младен Лесковац, декан Факултета. Настава је почела уводним предавањем које је 16. XII 1954. године одржала Марија Стенсфилд-Поповић, шеф Катедре за енглески језик и књижевност Филолошког факултета у Београду. Од 2002. године дан овог првог предавања постао је Дан Одсека и прилика за сусрете са дипломираним студентима и гостима.

Студије и студенти
Од оснивања студијске групе за енглески језик и књижевност уведене су четворогодишње основне студије, са концепцијом наставног плана и режима студија по угледу на тадашња достигнућа англистике у Србији. Нови, реформисани студијски програм основних академских студија усвојен је јуна 2003. године и примењује се у настави од 2003/2004. школске године. Допунске измене у овом програму усвојене су јуна 2005. године. Ово је први потпуно реформисани студијски програм, у складу са захтевима болоњског процеса, на англистичким одсецима у земљи. Овај програм рађен је по европским и америчким узорима. Одсек се руководио потребом да се настава осавремени и прилагоди новим генерацијама чије се претходно школовање из објективних разлога разликовало од онога које су добијале претходне генерације. Одсек се такође руководио чињеницом да ће ове генерације студената радити у XXI веку. Желело се да се крене у сусрет новом Закону о универзитету, који укључује основне постулате Болоњске декларације, као што су учешће студената у раду, континуирано оцењивање, могућност избора и сопственог профилисања стручности, што би требало да се покаже у додатку дипломи коју студенти добијају по завршеним студијама. Омогућено је и стицање ЕЦТС кредита за мобилност студената током студија. Ускоро предстоји званична акредитација реформисаних студијских програма основних и дипломских академских студија-мастер. Одсек се руководио и потребама друштва, а то је повећан број наставника и професора енглеског језика, као и све већа потреба за преводиоцима. Уз постојеће дипломске академске студије-мастер Одсек за англистику планира и отварање редовних докторских студија.
До данас је на студијској групи за Енглески језик и књижевност дипломирало 1240 студената после четворогодишњих студија.
Студије III степена, двогодишње постдипломске студије из области енглеског језика, биле су организоване и извођене у школској 1961/62 и 1962/63. години, за једну генерацију уписаних студената. У школској 1975/76. години уписана је једна генерација на мешовитом смеру постдипломских студија - Југословенска и енглеска књижевност. Школске 1995/96. године започете су редовне постдипломске студије на Одсеку, на два смера, Наука о језику и Наука о књижевности. Од тада се просечно уписује по 20 студената на сваки од смерова, а предавачи су уважени професори из земље и иностранства. Први докторат одбрањен је 1976. године из Историје енглеског језика, а прва магистарска теза одбрањена је 1981. године из енглеске књижевности. Научни степен доктора филолошких, односно књижевних наука стекло је 16 кандидата, а магистратуру из енглеског језика, лингвистике, енглеске, америчке и аустралијске књижевности и културе стекло је 39 кандидата.

Научно-истраживачки пројекти и међународна сарадња
Од 1982. године Одсек је имао свој научни потпројекат “Колокације у енглеском и српскохрватском језик” (1982-1985) “Енглеско-српскохрватски речник колокација” (1985-1989), као део научног пројекта Института за стране језике и књижевности, Филозофског факултета у Новом Саду. Такође, као део пројекта Института за стране језике и књижевности, чланови Одсека су учествовали у потпројекту “Номинална фраза у енглеском и српском” (1985-1989). 90тих година чланови Одсека учествовали су у пројектима Министарства науке чији су носиоци били више факултета и одсека у Србији, “Српска култура и књижевност у европском контексту”, као и “Контрастивна анализа релевантних аспеката енглеског, француског, немачког и руског језика у односу на српски језик”. Чланови одсека су учествовали и на пројекту “Психолингвистичка истраживања”. Током деценија чланови одсека учествовали су низом појединачних тема у оквиру различитих истраживања енглеског језика, енглеске и америчке књижевности и југословенско-британских културних веза.
Од међународних пројеката Одсек је, као део Института за стране језике и књижевности, учествовао у пројекту “Живи језици” Европског савета. Посебно би требало поменути организовање и рад на пројектима Европске заједнице. Пројекат TEMPUS JEP 2484-91 “Language Learning and Language Teaching Toward the Future” (Нови Сад-Шефилд-Париз-Регенсбург) био је међу првим одобреним у тадашњој Југославији. У пројекту TEMPUS JEP 0151 (Хајделберг-Лајден-Нови Сад), Одсек је био сарадник. Овим пројекатима многи чланови одсека добили су могућност да се стручно усавршавају у иностранству. Пројекти су такође обезбедили значајну набавку књига и других наставних средстава и опреме. 1991. године наставу из Методике наставе енглеског језика држали су професори са Универзитета у Шефилду.
Од 2001-2005. године чланови Одсека учестовали су на два пројекта Министарства за науку и технологију Србије: “Тумачење термина савремених лингвистичких теорија и њихово преношење на српски језик” и “Компаративно изучавање стране и српске књижевности и културе од превода ка рецепцији и везама - контактним и типолошким”. Текући пројекти Министарства науке и технологије Србије у којима учествују чланови Одсека су: “Српска и страна књижевност у контакту”, “Улога студената у реформи високог образовања”. Члан одсека је учесник, од 2007, на пројекту Покрајинског секретаријата за науку “Говор Новог Сада” и на међународном пројекту “Разлике између босанског, хрватског и српског” који од 2006. организује Одсек за славистику Универзитета у Грацу, Аустрија.
У протеклих 50 година остварени су значајни контакти и сарадња са сродним наставнонаучним установама у иностранству и то не само у англофоним земљама, већ и тамо где се енглески језик такође изучава као страни. Међу таквим установама налазе се Биркбецк Цоллеге у Лондону, Департмент оф Енглисх Лангуаге анд Лингуистицс, Универзитета у Шефилду, Центре фор Бритисх анд Цомпаративе Цултурал Студиес, Универзитета у Халеу, Центром за наставу језика Централноевропског универзитета, Будимпешта, Универзитетом Тромсое, Норвешка, са универзитетима у Ворику, Чикагу, Лајдену, Регенсбургу, са Институтом за енглеске и америчке студије, Универзитета у Сегедину.

Библиотека
Књиге у Семинарској библиотеци набављене су куповином и поклонима (Британског савета Београд, Америчке културне службе, Београд, Америчке читаонице у Београду и Новом Саду, пројекта ТЕМПУС, као и од појединаца). У библиотеци је израђен децимални и предметни каталог књига. Од 1996. године непрестано се формира електронски каталог. Од 1957. године библиотека има свог библиотекара. Фонд монографских публикација данас износи 18445 наслова, док фонд серијских публикација броји 99 наслова часописа и 1260 годишта. Пратећи савремене медије у формирању је колекција електронских извора. У семинарској читаоници студентима су доступне референтне књиге за поједине курсеве и предмете, као и низ речника и приручника. У читаоници студенти користе и рачунар са сталним прикључком на интернет на коме могу да потраже најновије информације о научним и стручним темама које их интересују или су им потребне у настави.

 

Врх стране