О одсеку

Катедра за мађарски језик и књижевност, која је данас у саставу Одсека за хунгарологију, основана је одлуком Матичне комисије за оснивање Филозофског факултета Београдског универзитета у Новом Саду 14. јула 1954. године, а рад је започела 21. октобра 1959. године, када је први шеф и први професор Катедре, академик Ервин Шинко одржао своју познату и знамениту приступну беседу. Ервин Шинко се с правом сматра оснивачем, а његова приступна беседа оснивачким програмом Катедре, јер су у беседи исказана основна научна, стручна и педагошка опредељења којима је зацртан препознатљив лик Катедре, који се чува и негује и данас. Две године пре почетка рада Катедре, на Филозофском факултету основан је лекторат за мађарски језик у циљу подизања језичке културе студената факултета чији је мађарски матерњи језик.

Формирањем Катедре за мађарски језик и књижевност на Филозофском факултету изражена је потреба не само за образовањем неопходних кадрова за наставу мађарског језика и књижевности у основним и средњим школама, већ и за подизање опште језичке и књижевне културе Мађара у Југославији. Катедра се и данас сматра једним од најзначајнијих центара мађарске (мањинске) културе, књижевног и научног живота у земљи. Поред перманентног рада на изради и ревизији наставних планова и програма мађарског језика и књижевности у основним и средњим школама, затим писања и израде уџбеника и других наставних срестава за предмет мађарски језик и књижевност у тим школама, наставници и сарадници Катедре раде и на изучавању и неговању језика штампе, радија и других медија, као и јавног живота, а уз то је задатак Катедре и давање стручне помоћи и подршке преводилачкој делатности и библитекарству, као и организовање културног и научног живота мађарске мањине у Војводини. Свакако је наважнији задатак Катедре био од оснивања и остао је и данас тумачење теоријских и историјских проблема мађарске и опште лингвистике, као и историје и теорије књижевности применом најважнијих научних, педагошких и методолошких сазнања из ових области. Са оваквим приступом наставници и сарадници Катедре својим научним и стручним радовима допринели су конституисању аутентичног прилаза проучавању књижевноисторијских, теоријских и лингвистичких садржаја и феномена. Због тога се у научним круговима већ поодавно говори о "новосадској школи" изучавања мађарског језика и књижевности. Та "школа" није упућена само на проблеме мањинске мађарске културе, већ је усмерена и на целокупну мађарску културу, књижевност и језик.

1959. године Катедра је започела свој рад са шест сарадника, са једним професором по позиву, једним доцентом, једним асистентом, једним стручним сарадником и са два руководиоца вежби. Данас на Катедри ради већи број наставника и сарадника, десет редовних професора, три ванредна професора, пет доцената, пет асистената, један лектор за мађарски језик, један гостујући професор из иностранства и један професор до трећине радног времена. У саставу Катедре је и један библиотекар у семинарској библиотеци и секретарица Катедре. На основу броја запослених и на основу њихових квалификација Катедра за мађарски језик и књижевност данас спада у ред најразвијенијих катедра сличног профила не само на Филозофском факултету у Новом Саду већ и у односу на овакве катедре у свету. Вреди споменути да наставници ове Катедре одржавају већим делом и наставу на Одсеку за хунгарологију Филолошког факултета у Београду (мађарски као нематерњи језик). У задњих десетак и више година, због познатих кризних ситуација у земљи, на жалост није дошло до природног обнављања (подмлађивања) наставничког и сарадничког кадра што ће се вероватно неповољно одразити на кадровски састав Катедре у следећим годинама.

21. јуна 1968. године Савет Филозофског факултета у Новом Саду донео је одлуку о оснивању Института за хунгарологију, који је започео са радом 1. фебруара 1969. године са задатком проучавања језика, књижевности и културе Мађара у Југославији са посебним нагласком на питања која произилазе из двојезичности, односно тичу се узајамности и прожимања у области језика и књижевности, културе и фолклора. Катедра за мађарски језик и књижевност и Институт за хунгарологију се интегришу 15. децембра 1976. године у оквиру Филозофског факултета под називом Институт за мађарски језик, књижевност и хунгаролошка истраживања. Институт је 1993. године реорганизацијом факултета и променом имена постао један од одсека на факултету под именом Одсек за хунгарологију, с тим што је у већини задржао дотадашњу делатност и аутономност како у доношењу наставних планова и програма, тако и у планирању научноистраживашког рада. Поновном изменом Статута Филозофског факултета катедра је од јула 2002. године постала једна од катедара факултета, а од тада је конституисана као Одсек за хунгарологију са следећим облицима делатности: Катедра за мађарски језик и књижевност, Центар за мађарски језик, Лекторат за мађарски језик, Оделење за научноистраживачки рад и Семинарска библиотека.

Настава се на Катедри у целини изводи на мађарском језику по наставном плану који студентима омогућава избор између претежно лингвистичких или претежно књижевноисторијских и теоријских група предмета зависно од њиховог интересовања. Наставни план и програм се аутономно израђује на Катедри, али се оквирно усаглашава са наставним плановима и програмима других филолошких одсека на факултету. У току је потпуна ревизија и осавремењивање наставног плана базираног на европским искуствима, то јест на принципу обавезних и изборних курсева, посебних стручних усмерења, као и на евентуалном увођењу двопредметне наставе.

На Катедри се редовно организују постградуалне студије из лингвистике и науке о књижевности, а омогућена је и израда докторских дисертација из истих области.

Диплому је до сада на Катедри стекло више од 500 студената, више од педесет студената магистратуру из лингвистичких или књижевних наука. На Катедри је израђен већи број докторских дисертација. Више од четрдесет доктораната је израдом и одбраном докторског рада стекло назив доктора филолошких, лингвистичких, књижевноисторијских или теоријских наука.

Научноистраживачки рад на Одсеку одвија се у оквиру пројеката који обухватају следеће области: мађарска књижевност и мађарски језик у Војводини, компаративна књижевна и контрастивна лингвистичка истраживања, прочавање фолклорних и културолошких наслеђа, те библиографска и лексиколошка истраживања и обрада више књижевних и научних оставштина, која су завештана Катедри. И даље се ради, мада из објективних разлога недовољно интензивно, на изради српско-мађарског енциклопедијског речника. После раније завршених пројеката из ових области данас се истраживање одвија у оквиру обједињеног пројекта Одсека за хунгарологију, Одсека за словакистику, Одсека за румунистику и Одсека за русинистику под заједничким називом Културни, језицки и књижевни обрасци мањинских националних заједница.

Резултати научноистраживачког рада се објављују у посебним ауторским издањима и књигама, у научним часописима у земљи и у иностранству. Катедра издаје квартални научни часопис Hungarológiai Közlemények (Хунгаролошка саопштења), који са једним кратким прекидом излази почевши од л969. године. Поред тога сваке године излази из штампе годишњак Катедре за мађарски језик и књижевност Tanulmányok (Студије) у којем се поред научних и стручних радова наставника и сарадника Катедре објављују и студентски радови, делови одбрањених магистарских и докторских дисертација уз све основне информације о једногодишњем раду Катедре (библиографски подаци наставника и сарадника, имена уписаних студената, имена дипломираних студената, подаци о научним скуповима које је организовала Катедра или на којима су учествовали наставници и сарадници Катедре, итд.) Катедра у срадњи са издавачком кућом Форум редовно објављује курентну библиографију за поједине године мађарске културе, књижевности и научног живота у Војводини.

Одсек за хунгарологију има развијену међународну сарадњу пре свега са филолошким факултетима и катедрама у матичној земљи, али и у Аустрији и у Румунији. Научне конференције у организацији Катедре су увек са међународним учешћем. Катедра је раније имала посебно развијену сарадњу са научним институтима за лингвистику и за фолклор Мађарске академије наука. Најплоднија сарадња се одвија већ пуних три деценија са Институтом за науку о књижевности Мађарске академије наука у Будимпешти. У оквиру ове сарадње сваке године се организују научне конференције наизменично у Новом Саду и у Будимпешти. У другој половини ове године одржаће се у Новом Саду јубиларна, тридесета овакава научна конференција. На Катедри данас ради један гостујући професор са Филозофског факултета Универзитета у Сегедину, а три наставника Катедре су гостујући професори истог факултета у Сегедину. Изабрани представници Катедре су чланови руководећих тела Међународног друштва за хунгарологију, као и комисије Мађарске академије наука за научне области мађарске мањине у суседним земљама Мађарске, као и у другим научним и стручним асоцијацијама.

Одсек за хунгарологију данас располаже са једним од најбогатијих књижних фондова на мађарском језику у земљи, са близу 50.000 (тренутно тачно 46.488) каталогизираних и са више од 10.000 некаталогизираних књига, као и са 462 насловом часописа (око 4.500 годишта). Библиотека одсека се редовно обогаћује новим књигама и издањима захвајујући донацијама из матичне земље као и из легата који притижу на Катедру.

Врх стране