О одсеку

Катедра - данас Одсек за историју - основана је кад и Филозофски факултет у Новом Саду, у јесен 1954. Разлози за оснивање Наставне групе за историју постојали су у великом броју студената који су после рата студирали на Филозофском факултету у Београду, затим и потреби да се обезбеде одговарајући кадрови за средње школе и да се у проучавању прошлости уваже специфичности културне традиције вишенационалне војвођанске средине. Осим историје, Катедра је испрва организовала и наставу из Основа друштвених наука и Основа педагошких наука које су се касније конституисале као посебне наставне јединице. Основни задатак Катедре, био је организовање и извођење редовне наставе историје и научно-истраживачког рада, што је отпочело 1. децембра 1954.
Први наставници су изабрани 25. септембра 1954: Мита Костић за редовног професора на предмету Национална историја новог века, Ђорђе Сп. Радојичић за редовног професора за Националну историју средњег века, Петар И. Поповић за редовног професора Опште историје новог века и Милутин Гарашанин за ванредног професора Археологије.

У првој и другој школској години радило се по плану и програму Филозофског факултета у Београду и уз свесрдну помоћ наставног кадра тог Факултета. По новом Наставном плану и програму радило се од 1957/58, а до нових измена дошло је школске 1960/61, када је на Универзитету у Новом Саду уведена степенаста настава. Она је задржана до 1965/66, када је поново усвојен јединствени Наставни план због уважавања потребе да се и за рад у осмогодишњим школама оспособе високообразовани наставни кадрови. Студенти историје су по новом плану изучавали три групе предмета. Прва је обухватала главне или фундаменталне предмете: Историју старог века, Општу историју средњег и новог века, Историју народа Југославије средњег и новог века и Историју Југославије после 1918. У другој групи били су помоћни предмети: Археологија, Помоћне историјске науке, Класични језици (латински и грчки језик), страни језик по избору студената, Општа и регионална географија, Увод у историјске студије и Методика наставе историје. Трећу групу чинили су предмети општег образовања: Основи науке о друштву, Самоуправни социјализам, Политичка економија, Основи педагошких наука, Генетичка и педагошка психологија и Основи народне одбране I и II. И овај Наставни план је касније претрпео одређене измене. Уместо географије уведена је Историја уметности или, у зависности од опредељења студената, Етнологија. Сви предмети су полагани усмено осим Опште историје и Националне историје новог века и Историје Југославије, где је писмени део испита представљао услов да се приступи усменом делу испита. Студенти су били обавезни да ураде по један семинарски рад из опште и један из националне историје, по сопственом избору и у договору са предметним наставником. Била је предвиђена и обавезна екскурзија по тадашњој земљи и иностранству. Наставни планови и програми су мењани и касније у складу са променама до којих је долазило у основном и средњем образовању, али и у друштву уопште. До битних промена у образовању наших студената дошло је 1978, када су уведени тзв. смерови. Њиховим увођењем настојала се обезбедити припрема студената за предмете који су били блиски историјској науци: Класичне студије, Архивистика, Музеологију и марксистичку групу предмета. Редукција овог Наставног плана показала се као неопходна и до ње је брзо дошло тако што су укинути смерови и уведени предмети по избору.

Наставу на предметима: Историја старог века и Класични језици држали су Растислав Марић, Стеван Јосифовић, Бранимир Габричевић, Ксенија Марицки Гађански, Милена Душанић, Даринка Зличић, Милена Јовановић и Ана Елаковић. Општу историју средњег века предавали су и држали часове следећи наставници: Иван Божић, Бариша Крекић, Божидар Ферјанчић, Јованка Калић, Сима Ћирковић и Даница Димитријевић. Богумил Храбак је предавао Општу историју средњег века од 1979 до 1993, а потом је као ванредни професор предмет преузео Петар Рокаи. Општу историју новог века предавали су Петар И. Поповић, Радован Самарџић, Чедомир Попов, Бранислав Ћурчић и Душко М. Ковачевић. Поједине курсеве на овом предмету држали су и Никола Гаћеша, Калман Чехак, Миленко Палић, Латинка Перовић и Томислав Краљачић. Националну историју средњег века предавали су: Ђорђе Сп. Радојичић, Душанка Динић Кнежевић и Ненад Лемајић. Од Мите Костића је наставу на предмету Национална историја новог века преузео Васа Чубриловић, а потом Славко Гавриловић. На овом предмету наставу су држали и Васо Војводић, Бранислав Вранешевић, Лазар Ракић, Душан Берић, Мирко Митровић и Дејан Микавица. Историју Југославије предавали су Јован Марјановић, Јосип Мирнић, Ранко Кончар, Тодор Стојков, Данило Кецић, Никола Гаћеша, Шандор Месарош, Александар Касаш, Стеван Мачковић, Биљана Шимуновић и Драгица Кољанин. Наставу из Методологије историјске науке држао је Александар Форишковић. Помоћне историјске науке предавали су професори Славко Гавриловић, Ђуро Тошић и Золтан Ђере. Археологију су предавали Милутин Гарашанин, Богдан Брукнер, Ивана Радовановић, Ксенија Боројевић и Весна Манојловић.
Катедра за историју Филозофског факултета у Новом Саду је интегрисана са Институтом за изучавање историје Војводине 1975. године. Смисао ове интеграције налазио се у потреби за унапређењем укупног наставног и научног рада на простору Војводине. На челу Института налазио се директор биран на две године из редова наставно-научног особља. Органи Института били су Наставно-научно веће, које су чинили наставници и сарадници Института, и Збор радних људи, у чијој делатности су учествовали сви чланови Института. Радом Катедре за историју, у оквиру Института, руководили су шеф и секретар Катедре. Институт је постојао до 1993. године, после чега је његове обавезе преузела Катедра, а од 1995. године, Одсек за историју.
Настава на Катедри за историју из предмета општег образовања и предмета опште стручности изводила се, као и данас, на српскохрватском (српском) и мађарском језику, а настава из уже струке углавном на српскохрватском језику. Научноистраживачки рад организован је у оквиру пројеката у којима је обухваћена прошлост данашње Војводине од праисторије до новог доба. У периоду 1981-1985. реализовани су пројекти: Археологија праисторијског и античког периода; Историја народа и народности од XVI до XX века; Југословени у фашистичким затворима и концентрационим логорима у Другом светском рату. Научни рад на Институту реализован је у сарадњи са многим научним институцијама у земљи и иностранству. Резултати научног рада објављивани су у публикацијама Института (45 монографија), издањима САНУ, Матице српске, у историјским часописима у земљи и иностранству. Зборник радова Института Истраживања покренут је 1971. и излазио је до 1992. (четрнаест бројева), а 2004. године обновљен је, и до данас је објављено још два броја. Интензитет научноистраживачког рада појачан је покретањем едиције Војводина у борби у оквиру које су објављене 22 монографије посвећене политичким, друштвено-економским и културним питањима из новије прошлости Војводине и шеснаест књига архивске грађе битне за проучавање историје Војводине. Институт за историју организовао је и неколико научних скупова међу којима је вредно издвојити оне који су одржани 1978: Војводина у 1943 ; 1980: Историјско место и значај Шесте покрајинске конференције КПЈ за Војводину.; Међународни симпозијум археолога посвећен енеолиту и раном бронзаном добу одржан је 1982. године. ; 1989: Два века револуције у свету (поводом двестогодишњице Француске револуције 1789. године); 1992: Класичне студије у Карловачкој гимназији. 1992: Ослобађање и присаједињење Војводине Краљевини Србији 1918.; године 1996: 1100 година досељења Мађара и Војводина.
Наставници и истраживачи Института узели су учешће на међународним научним скуповима: У Букурешту 1964. поводом стогодишњице румунског научника Богдана Јоана, на међународном конгресу византолога у Оксфорду 1966, на Конгресу посвећеном римској и грчкој епиграфици одржаном 1976 у Констанци, на међународним научним скуповима у Букурешту, Сегедину, Кракову, Фиренци. На Катедри и Институту гостовали су и држали предавања Пол Лемерл (1961), француски професор византологије на Сорбони, Александар Оболенски (1964), професор византологије на Универзитету у Оксфорду, Александар Гејштор (1965), професор Универзитета у Варшави, Матео Лопез (1967), стручњак за привреду средњовековне Италије, Јанус Козловски (1981), професор Археологије Јагелонског универзитета у Кракову, Рут Тринхам, археолог на Универзитеу у Берклију и Ханс Хибнер, професор Универзитета Мартин Лутер у Халеу (1983), Базил Дејвидсон (1984), енглески историчар. У оквиру сарадње са другим институтима у Југославији гостовали су на Филолозофском факултету Бранислав Ђурђев (1961 и 1977), академик из Сарајева, Алојз Бенац, професор археологије из Сарајева, Татјана Брегант, професор археологије из Љубљане, Андреј Митровић, професор Филозофског факултета у Београду.

У периоду од 1986. до 1990, научноистраживачки рад на Институту организован је посебно у оквиру пројекта Историја Војводине у оквиру којег су обрађене теме (потпројекти) које су се односиле на историју данашње Војводине од краја XВИИ до почетка XX века, Историју савеза комуниста Војводине, Политичку историју Војводине у XX веку, Развој класичних студија у Војводини и на данашњу Војводину у средњем веку. У раду на овим пројектима учествовали су академици, редовни и ванредни професори, доценти и асистенти: Славко Гавриловић, Лазар Ракић, Данило Кецић, Чедомир Попов, Ксенија Марицки Гађански, Душанка Динић Кнежевић, Милена Душанић, Милан Петров, Петер Рокаи, Јагода Војводић, Васа Војводић, Мирко Митровић, Александар Форишковић, Никола Гаћеша, Богдан Брукнер, Богумил Храбак, Калман Чехак, Драгица Кољанин, Ненад Лемајић.

Од 1991. до 1994. године рађени су на Институту републички пројекти Историјска, књижевно-филолошка и лексикографска испитивања антике и античке рецепције (руководилац пројекта др Ксенија Марицки Гађански, ред. професор); Социјалне, религијске и културне прилике на тлу Војводине у средњем и новом веку (руководилац пројекта др Душанка Динић Кнежевић, ред. професор); Српски народ у међународним односима друге половине XИX века (руководилац пројекта др Никола Гаћеша); Војводина у епохи светских ратова (руководилац пројекта др Данило Кецић, редовни професор); Жене Војводине у социјалистичкој револуцији (руководилац пројектадр Јелена Попов); Грађа за историју Војводине (руководилац пројекта др Петар Рокаи, ванредни професор); Насеља и некрополе предримског периода на тлу Војводине (руководилац пројекта др Богдан Брукнер, редовни професор).
У периоду од 1996. до 2000. године чланови Одсека за историју ангажовани су у научноистраживачком раду на следећим републичким пројектима: Историја Србије и српског народа. Координатор: Историјски инситут САНУ, руководилац пројекта академик Славко Гавриловић); Изучавање Антике и античког наслеђа. Координатор: Филозофски факултет, Београд, руководилац пројекта: др Мирон Флашар, редовни професор); Археологија војвођанског тла. Координатор: Музеј Војводине, Нови Сад, руководилац: др Предраг Медовић, научни саветник). Сарадници и носиоци тема на овим пројектима били су: др Ксенија Марицки Гађански, др Милена Душанић, др Мирон Флашар, др Даринка Невенић Грабовац, др Војислав Јелић, др Амфилохије Радовић, др Душанка Динић Кнежевић, др Богумил Храбак, др Милан Петров, др Петар Рокаи, др Славко Гавриловић, др Чедомир Денић, мр Мирко Митровић, мр Ненад Лемајић, Весна Манојловић, Ђере Золтан, др Никола Гаћеша, др Чедомир Попов, др Калман Чехак, др Шандор Месарош, др Душан Берић, мр Душко Ковачевић, Васо Војводић, Јагода Војводић, Бранислав Ћурчић, Пал Тибор, др Данило Кецић, др Ранко Кончар, др Миленко Палић, мр Александар Касаш, Драгица Кољанин, Биљана Шимуновић, Бранко Бешлин, Милена Јовановић, др Никола Тасић, др Борислав Јовановић, мр Ксенија Боројевић и Дрча Милан.
У периоду од 2002. до 2005. године чланови Одсека ангажовани су на републичким пројектима: Просопографска истраживања српске историје и културе у 19. и 20. веку (руководилац пројекта др Ксенија Марицки Гађански, ред. професор) и Војводина мултиетнички историјски простор (руководилац пројекта др Петар Рокаи, ред. професор).
Међународни пројекат CLIOHRES.net започет је 2003. године (руководилац др Ксенија Марицки Гађански, ред. професор).
Пројекат Извори о историји и култури Војводине започет је 2006. године (руководилац академик Славко Гавриловић).
Подручје Војводине у историји Балкана и Подунавља од праисторије до данас је назив савезног пројекта у којем су учествовали чланови Одсека за историју од 1994. до 1997. (руководилац пројекта: академик Славко Гавриловић). У раду на овом пројекту ангажовани су: др Богдан Брукнер, др Ксенија Марицки Гађански, др Милена Душанић, др Душанка Динић Кнежевић, др Петар Рокаи, мр Мирко Митровић, др Душан Берић, др Чедомир Попов, мр Душко Ковачевић, др Данило Кецић, др Никола Гаћеша, др Ранко Кончар, др Александар Касаш и Јелена Колаковић.
Трибина историчара интензивно је радила у периоду од 1984. до 1993. године и њом је успешно руководио академик проф. др Чедомир Попов, уз несебичну помоћ мр Даринке Зличић. На овој трибини одржан је велики број прворазредних научних предавања и вођени су разговори о актуелним историографским темама. Посебно занимљива и запажена предавања одржали су др Славко Гариловић, др Милорад Екмечић, др Василије Крестић, др Чедомир Попов, др Катарина Боројевић, др Бранко Петрановић, др Љиљана Црепајац, др Светлана Слапшак, др Латинка Перовић, др Душанка Динић Кнежевић, др Рене Ловренчић, др Ђорђе Станковић, др Андреј Митровић, др Александар Форишковић, др Драгољуб Живојиновић, др Љубомир Максимовић, др Борислав Јовановић, др Никола Милошевић, др Лазар Ракић, др Драган Коковић, др Радош Љушић и многи други.

У периоду 2007-2016, на Одсеку је дошло до више значајних промена. Настава се одвија у складу са најсавременијим захтевима европских Универзитета, што је постигнуто стварањем новог и реформисањем старог наставног плана и програма (2008 и 2015). Знатним ангажовањем наставног особља настава је у потпуности прилагођена потребама Универзитета и захтевима студената. Структура Основних академских, Мастер и Докторских студија, испуњава критеријуме које постављају норме и захтеви савременог друштва. Одсек је посебно окренут међународној сарадњи о чему сведоче многобројне посете професора са европских универзитета, као и позиви предавачима са Одсека да гостују на универзитетима у окружењу и широм Европе. Наставници, млади истраживачи и сарадници са Одсека у последњој деценији били су корисници престижних стипендија мађарске, чешке, словачке, немачке, аустријске владе и чувене Хумболдт фондације (проф. др Иван Јордовић). У току је формирање заједничког концепта мастер студија са више Универзитета из окружења и ЕУ, са фокусом на историју Југоисточне Европе. Идејни носилац је проф. др Биљана Шимуновић Бешлин уз сарадњу више наставника и младих истраживача. Посебан нагласак је на сарадњи са Универзитетима у Грацу, Загребу, Љубљани, Клужу, Софији и Солуну. У оквирима Одсека од 2006. постојало је неколико важних националних пројеката: Извори за историју и културу Војводине (2005-2010), којим је најпре руководио академик Славко Гавриловић (2005-2008), а потом проф. др Дејан Микавица (2008-2010). Пројектом Војводјански простор у контексту Европске историје (2011-) руководи проф. др Владан Гавриловић. У оквиру пројекта објављена су два зборника радова (2012. и 2014.) и одржан међународни научни скуп (2014). Чланови Одсека учествовали су и на више краткорочних пројеката које је финансирао Покрајински секретаријат за науку (2011-2016). Одсек је од 2005. поново покренуо научни часопис Истраживања. Функцију главног и одговорног уредника је најпре обављао проф. др Бранко Бешлин (2005-2009), потом проф. др Дејан Микавица (2010-2015), и затим проф. др Ненад Лемајић (2015-). У оквирима Научне трибине историчара у последњој деценији гостовало је мноштво важних предавача. У периоду 2007-2010, Трибином су руководили проф. др Владан Гавриловћ и проф. др Слободан Бјелица. Истичу се предавања директора Института Симон Визентал Ефраима Зурофа, професора Курта Рафлауба, академика Милорада Екмечића, проф. др Мирославе Мирковић, проф. др Милоша Јагодића. У периоду од 2011- координатори Научне трибине су проф. др Снежана Божанић и доц. др Горан Васин. На Трибини су предавали проф. др Радош Љушић, проф. др Сузана Рајић, проф. др Ђорђе Бубало, проф. др Синиша Мисић, др Андреј Шемјакин, др Коста Николић, др Андреј Кузњецов, проф. др Ема Миљковић. Одржано је неколико промоција књига како аутора са Одсека, тако и професора са других Универзитета. У оквиру издавачке делатности Филозофског факултета аутори са Одсека за историју заузимају важно место са објављених више од 60 монографија и посебних издања. У оквиру Одсека за Историју формиран је и Центар за Историјска истраживања (2014), чији је задатак да популарише наставу, организује дебате и округле столове, као и да ближе ради са студентима мастер и докторских студија. Планирано је и штампање више вредних књига у оквиру Центра. Управник центра је проф. др Светозар Бошков. Дужност шефа Одсека за историју од 2004. до 2015, обављао је проф. др Дејан Микавица, док су заменици били проф. др Золтан Ђере (2004-2009) и проф. др Владан Гавриловић (2009-2015). Шеф одсека од 2015. је проф. др Иван Јордовић.

 

Врх стране