О одсеку

Идеја о оснивању Одсека за компаративну књижевност Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду стара је готово онолико колико и сам Факултет. Њу је у својим првим предавањима из Светске књижевности артикулисао проф. др Војислав Ђурић шездесетих година XX века. Али, разуме се, тада још није било услова да се она и реализује. Требало је да се најпре у потпуности конституише студиј Југословенске књижевности и српскохрватског језика у оквиру којега је предавана и Светска књижевност. Али идеја је и даље живела, поготово у периоду када је наставу из предмета Светска књижевност изводио проф. др Сретен Марић. Било је то седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Проф. Марић је уз себе на предмету Светска књижевност имао једног асистента, Ђорђија Вуковића, који је рано напустио Нови Сад и отишао у Београд. А онда су на том предмету радила још два асистента, Слободан Милетић и Перо Мужијевић. Након одласка у пензију проф. др Сретена Марића, настава Светска књижевности је, 1974. године,  поверена проф. др Зорану Константиновићу који је, касније, пружио знатну подршки  раду Одсека.
Међутм, тек када је 1981. године предавања из Светске књижевности преузео млади доцент др Миодраг Радовић, идеја о оснивању нове студијске групе за компаративну књижевност почела је да се развија у смеру своје реализације. Деведесетих година XX века, пошто је снажно афирмисао наставу из Светске књижевности, заједно са новопридошлим проф. др Николом Страјнићем, проф. др Миодраг Радовић, тада и директор Института за југословенску књижевност, предузео је конкретне акције у циљу реализације идеје о оснивању студијске групе за компаративну књижевност. Пре свега, спровео је анкету међу наставницима Института с питањем да ли желе да се из постојеће студијске групе за југословенску књижевност створи и студијска група за компаративну књижевност, те ко и са коликим фондом часова жели да учествује у извођењу наставе. Био је то пресудан тренутак јер су се сви наставници запослени на Институту изјаснили позитивно. Тада је израђен и прихваћен наставни план нове студијске групе који је 2000. године, заједно са израђеним наставним програмом, усвојен на седници Наставно-научног већа Универзитета у Новом Саду, по ком се данас одвија настава на студијској групи Компартивна књижевност.
Студиј компаративне књижевности почео је, дакле, да се континуирано одвија од 2000. године. Тада је у оквиру Одсека за компаративну књижевност било 5 наставника: др Миодраг Радовић, ред. проф, др Никола Страјнић, ред. проф, др Бојана Стојановић-Пантовић, ванред. проф, др Јован Попов, доцент и мр Владимир Гвозден, асистент. Од 2003, са делом радног времена, а од 2007, са пуним радним временом, Одсеку  се прикључила проф. др Софија Кошничар. На Одесеку од 2007. ради и доц. др Павле Ботић. Разуме се да је потреба за новим, посебно младим кадровима на Одсеку знатна, тим пре што његови наставници, поред наставе коју изводе на својој студијској групи, изводе наставу и на студијској групи Српска и јужнословенске књижевности и студијској групи Српски језик и лингвистика.
На студијску групу Компаративна књижевност уписује се сваке године 20 студената. Предавања и вежбе одвијају се по постојећем наставном плану и програму у коме кључно место заузимају предмети из уже научне области Светска и компаративна књижевност са теоријом књижевности који се слушају свих осам семестара, у оквиру предмета из основни научних области: Компаративно изучавање класичне светске књижевности и Компаративно изучавање модерне светске књижевности. По новом програму, од 2006. године, курсеви су једносеместрални из области Компаративно изучавање класичне националне књижевности, Компаративно изучавање модерне националне књижевности, Историје уметности, Филозофије, Историје културе Срба. У кругу ових предмета природно се налази и предмет Увод у компаративно изучавање књижевности. Од предмета који треба да усмере студенте према будућим занимањима су Новинарство и Методика наставе књижевности. Студенти компаративне књижевности слушају и два старна језика (први током прве две године студија и други током последње две године студија). Наставни план и програм конципирани су тако да омогуће упознавање најновијих трендова у интепретацији књижевности и културе, као и да припреме студенте за практичне вештине у раду у културним образовним и медијским установама.
Одсек за компаративну књижевност још нема континуирану међународну сарадњу, већ је до сада организовано неколико предавања гостујућих професора из иностранства, а било је и неколико гостовања наших професора и сарадника у иностранству. Уз то треба истакнути да од почетка рада овог Одсека постоји стална сарадња са Катедром за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Бањој Луци, која се одвија кроз размену предавача.
Под руководством проф. др Бојане Стојановић Пантовић, Одсек за компаративну књижевност је од  2006 до 2010. радио на пројекту Компаратистичка темринологија код Срба, који је финансирао Министарство за науку Републике Србије. Као резултат пројекта  објављена су два зборника Теоријско-историјски преглед компаратистичке терминологије код Срба (2006,2007) и завршни том Прегледни речник компаратистичке терминологије у књижевности и култури (Академска књига, Нови Сад, 2011) у коме су сарађивали колеге са других одсека Филозофског факултета, као и са Одсека за Општу књижевност са теоријом књижевности са Филолошког факултета из Београда.
Студенти и професори користе семинарске библиотеке осталих одсека, а пре свега Одсека за српску и јужнословенске књижевности.

 

Врх стране