О одсеку

Русинистика као универзитетска дисциплина на Филозофском факултету постоји ос 1. децембра 1972. године када је у звање лектора за русински језик изабран Јулијан Рамач. Три године касније 1. децембра 1975. године за асистента-приправника за русинску књижевност изабран је Јулијан Тамаш. Оба сарадника везани су били за Катедру за руски језик и књижевност.
12. априла 1981. године при Институту за педагогију основана је Студијска група за русински језик и књижевност и за њеног шефа именован је мр Јулијан Тамаш. Студијска група уписује прве студенте школске 1982/82. године. Докторатом књижевних наука и избором Јулијана Тамаша за доцента за Русинску књижевност оснива се Катедра за русински језик и књижевност (1983)
У оквиру Одсека ради пет стално запослених и један спољни члан.
Стално запослени су: академик Јулијан Тамаш, редовни професор за предмете Русинска књижевност и Украјинска књижевност са општом књижевношћу; др Јулијан Рамач, редовни професор за предмете Русински језик и Украјински језик; др Јанко Рамач, редовни професор за предмет Историја Русина; др Михајло Фејса, ванредни професор за предмет Русински језик и мр Ксенија Сегеди, виши лектор за Русински језик.
Спољни члан је Људмила Поповић, редовни професор за предмет Украјинска Књижевност.
На катедри је од 1981/82. дипломирало 28 студената, магистратуру је стекао један, а докторат два кандидата.
Специфичности овога Одсека и Катедре су релативно мали број студената, због мале русинске популације у Војводини и свету, и склоп околности да су наставници морали прво да научно опишу свој предмет проучавања, а тек потом да га предају на универзитетском нивоу. Из тога је проистекло неколико обављених капиталних послова за русинистику и славистику: историја русинске књижевности, историја Руског Крстура, живот и дело Гаврила Костељника, историја Русина, граматика русинског језика, речници русинског језика (двосмерни према српском), конфронтације русинског са енглеским језиком, украјинска књижевност између Истока и Запада и слично.

Врх стране