Компаративна књижевност

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: КОМПАРАТИВНА КЊИЖЕВНОСТ СА ТЕОРИЈОМ КЊИЖЕВНОСТИ
Назив дипломе: ДИПЛОМИРАНИ ФИЛОЛОГ (КОМПАРАТИСТА)

Испит се састоји од два дела: писменог рада на задану компаративну тему из књижевности (30 бодова) и усменог дела испита (30 бодова).

Успех из  писменог  дела испита бодује се са:
недовољан                           0 бодова
довољан                               8 бодова
добар                                   15 бодова
врло добар                          23 бода
одличан                               30 бодова

Успех из  усменог  дела испита бодује се:
недовољан                          0 бодова
довољан                              8 бодова
добар                                 15 бодова
врло добар                        23 бода
одличан                             30 бодова

Усмени део испита обухвата следеће садржаје:
Народна књижевност. Сунце се девојком жени; Бановић Страхиња; Косовка девојка; Хасанагиница; Почетак буне против дахија; Немушти језик.
Књижевност старог века . Еп о Гилгамешу (одломци); Хомер: Илијада (одломци); Библија (одломци); Библија:  из Старог завета - Легенде о потопу, Књига проповједникова. Из Новог завета - Беседа на Гори и Страдање и васкрсење Христово (из Јеванђеља по Матеји).  Софокле: Антигона.
Средњовековна књижевност . Сава Немањић: Житије светог Симеуна (одломак); Јефимија: Похвала кнезу Лазару; Стефан Лазаревић: Слово љубве.
Хуманизам и ренесанса . Данте: Божанствена комедија (одломак из Пакла); Петрарка: Канцонијер; Бокачо: Декамерон (једна новела); Сервантес: Дон Кихот (одломак); Шекспир: Ромео и Јулија, Хамлет; Марин Држић: Дундо Мароје.
Барок, класицизам, просветитељство . Иван Гундулић: Осман (одломак); Молијер: Тврдица; Јован Стерија Поповић: Тврдица или Покондирена тиква; Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија (одломак).
Романтизам . Џорџ Гордон Бајрон: Путовање Чајлда Харолда; Александар Сергејевич Пушкин: Евгеније Оњегин; Едгар Алан По: Анабел Ли. Вук Стефановић Караџић: Житије хајдук-Вељка Петровића; Бранко Радичевић: Кад млидијах умрети; Ђура Јакшић: Поноћ; Ј.Ј. Змај: Светли гробови. Лаза Костић: Међу јавом и међ сном; Santa Maria della Salute ; Петар Петровић Његош: Горски вијенац. Реализам . Оноре де Балзак: Чича Горио; Н.В. Гогољ: Ревизор; Л.Н.Толстој: Ана Карењина или Рат и мир; Ф. М. Достојевски: Злочин и казна или Браћа Карамазови; Л. Лазаревић: Ветар или Први пут с оцем на јутрење. Р. Домановић: Данга; Б. Нушић: Народни посланик или комедија по избору.
Модерна . Шарл Бодлер: Албатрос, Везе; Артур Рембо: Офелија, Самогласници. Ф. Кафка: Процес; А. П. Чехов: Ујка Вања; Војислав Илић: Тибуло, У позну јесен; А. Шантић: Вече на шкољу; Ј. Дучић: Јабланови; М. Ракић: Искрена песма, Јасика; В.П. Дис: Можда спава; С. Пандуровић: Светковина; M. Бoјић: Плава гробница. Станковић: Нечиста крв.
Књижевност између два рата. Ф.Г. Лорка: Романса месечарка; М. Црњански: Суматра, Сеобе; И. Андрић: Мост на Жепи; Растко Петровић: Људи говоре.
Послератна књижевност  А Ками: Странац; Б. Брехт: Мајка Храброст и њена деца; Хемингвеј: Старац и море ; В. Фокнер: Бука и бес; М. Булгаков, Мајстор и Маргарита; С. Бекет: Чекајући Годоа; Х.Л. Борхес: Чекање; И. Андрић: На Дрини ћуприја; М. Селимовић: Дервиш и смрт; В. Попа: Кора; Б. Миљковић: Ватра и ништа; М. Павић: Хазарски речник.

ТЕОРИЈА КЊИЖЕВНОСТИ
Током испита се кроз одговоре на питања о наведеним делима проверава и познавање књижевно теоријских појмова.
Уметност - појам, врсте, особености, односи међу уметностима. Књижевност - појам, поделе особености. Књижевни родови и врсте. Писац - дело - прималац. Наука о књижевности (књижевна критика, теорија књижевности, историја књижевности).
Лирика - појам. Структура лирске песме, тема, мотив, композиција, ритмичка организација, језик и стил. Лирске врсте у усменој и писаној књижевности - основне одлике (митолошке, обредне, обичајне, породичне, посленичке, љубавне; елегија, дитирамб, сонет, сонетни венац). Анализа лирске песме.
Песнички језик . Основне одлике песничког језика. Епитет, персонификација, поређење, контраст, антитеза, словенска антитеза, метафора, хипербола, градација. Симбол и алегорија. Врсте стиха (трохеј и јамб) и риме.
Епика . Појам епике. Структура епског дела: тема, композиција, лик, језик и стил. Епска поезија и проза у усменој и писаној књижевности - основне одлике (епска песма, еп, мит, легенда, бајка, басна, приповетка, роман). Анализа епског дела.
Епско- лирска поезија . Појам. Основне одлике. Балада, романса, поема. Анализа лирско-епске песме.
Драма. Појам драме. Драма и позориште. Структура драмског дела: драмска лица, дидаскалије, монолог, дијалог. Композиција драмског дела: драмска радња, јединство драмске радње, драмски сукоби, драмска напетост. Фазе развоја драмске радње: експозиција, заплет, кулминација, перипетија, расплет. Чин, слика, призор (сцена) и драмска ситуација. Драмске (сценске) врсте (трагедија, комедија, драма у ужем смислу). Анализа драмског (сценског) дела. Сценски језик: визуелни и акустични сценски знакови; публика, глумац, редитељ, лектор, сценограф, костимограф.
Биографија, аутобиографија, путопис .
Књижевна критика, студија, есеј .
Основне информације о савременим методолошким приступима књижевности (позитивизам, руски формализам, феноменолошки приступ, нова критика у Енглеској и Америци, учење о интерпретацији, психоаналитичка и архетипска школа). Компаративно изучавање књижевности.

Литература
• Драгиша Живковић, Теорија књижевности (сва издања).
• Миливој Солар, Сувремена свјетска књижевност. Загреб, школска књига, 1982.
• Драгиша Живковић и Драгољуб Недељковић, Проучавање књижевног дела , Завод за уџбенике и наставна средства, Београд (сва издања).
• Рене Велек и Остин Ворен, Теорија књижевности, Нолит, Београд, (сва издања ).
• Љиљана Николић и Босиљка Милић, Читанка са књижевно-теоријским појмовима за I, II, III и IV разред средње школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд и Завод за уџбенике, Нови Сад.
• Јован Деретић, Кратка историја српске књижевности, БИГЗ, Београд
• Јован Деретић и Марија Митровић, Историја југословенске књижевности, за I и II разред средње школе.

Кандидати који положе пријемни испит имају право да се, након завршетка првог уписног рока, упишу на други акредитовани студијски програм, у складу са Правилником о упису кандидата на студијске програме које реализује Филозофски факултет.

Врх стране